Preživeli leto

Helena Šćopulović

Internacionalni naziv: Summer Survivors / Originalni naziv: Išgyventi vasara / Scenario i režija: Marija Kavtaradze / Montaža: Domas Petronis / Direktor fotografije: Laurynas Bareisa, Vytatutas Katkus / Produkcija: Marija Razgute / Glumci: Gelmine Glemzaite, Paulius Markevicius, Indre Patkauskaite / Trajanje: 91 minut / Litvanija, 2018.

Image result for summer survivors

Litvanska rediteljka i scenaristkinja Marija Kavtaradze u svojim ostvarenjima bavi se svakodnevnim problemima pojedinaca koji su na neki način marginalizovani. Govorila je o nesnađenosti kao koscenarista u filmu The Saint (Sventasis, 2016), mladima koji tragaju za nekim boljim mestom u kratkometražnom filmu I’m Twenty Something (Man Dvim Keli, 2014). U svom prvom dugmeražnom igranom filmu Preživeli leto govori o mentalnom zdavlju, položaju i životu mladi ljudi koji se bore sa psihičkim problemima.  Film je odlično prihvatila domaća publika, bio je nominovan i osvojio nekoliko nagrada u više kategorija na litvanskim filmskim festivalima, što je veliki uspeh imajući u vidu da je ovo autorkin debi.

Radnja prati mladu psihološkinju Indre (Indre Patkauskaite) koja se nedavno zaposlila u psihijatrijskoj ustanovi pod mentorstvom iskusnog psihijatra Damaskausa (Andrija Cepaite-Palsauskiene). Fokusirana na laboratorijska istraživanja, izbegava kontakt sa samim pacijentima što doktor primećuje i zadužuje je da u udaljenu bolnicu preveze Pauliusa (Paulius Markevicius), koji se već pet godina leči od bipolarnog poremećaja, i Juste (Gelmine Glemzaite), depresivnu pacijentkinju koja iza sebe ima pokušaj samoubistva. 

Na početku putovanja, likovi su suzdržani i stranci jedno drugom. Indre se, ne znajući kako da se ponaša prema Paulusu i Juste, drži na distanci. Na neki način ona se boji njih, tj. eventualne manifestacije njihovog problematičnog ponašanja sa kojim ona ne bi znala kako da se nosi. Kako radnja napreduje, pokazuje se da likovi zapravo i nisu toliko različiti. Polako se otvaraju jedni drugima i zbližavaju se kroz situacije koje prolaze tokom svog zajedničkog putovanja. Oni utiču jedni na druge; razvijanjem njihovih odnosa, razvijaju se i sami likovi. 

Iako se u fokusu filma nalazi ozbiljna tema, atmosfera nije mračna, čak na momente izgleda bezbrižno. Tom utisku, između ostalog doprinosi sama fotografija i njen kolorit koji su veoma promišljeni i gde dominiraju svetle boje, dok se u skladu sa unutrašnjim stanjem likova smejuju topli i hladni tonovi. Protagonisti su sličnih godina, što dodatno vizuelno doprinosi utisku da se radi o klasičnom road-movie-u.

Odnos perioda tišine, dijaloga i prateće muzike je odlično izbalansiran. Muzika je kroz ceo film lagana i prijatna, dok je raspoloženje likova podložno čestim promenama, te ga muzika u nekim scenama prati, dok se u drugim nalazi sa njim u kontrastu. Međutim, kada Paulius ostane sam u kolima, nastupa tišina koja nam približava njegovo poljuljano emotivno stanje. Tu Paulius Glemeaite briljira u svojoj ulozi verodostojno dočaravajući ekstreme raspoloženja i osećanja kroz koje prolaze bipolarne osobe.

Aktere i njihovo iskazivanje emocija nam približava način snimanja u kojem dominiraju krupni kadrovi, dok montaža, koja se zasniva na dugim kadrovima, gledaocu daje vremena da razmisli o onome što gleda.

Film sadrži i humoristične trenutke, neočekivane u filmu koji se bavi ovakvom tematikom. To doprinosi zbližavanju likova, atmosfera postaje opuštenija, zbog čega situacije deluju vrlo životno i prirodno. Autorka filma u svom intervjuu za sajt Cineuropa kaže da smatra da je humor odličan način da se suočimo sa patnjom, te je i zato izabrala da na neteskoban način prikaže borbu sa psihičkom bolešću.

Preživeli leto nam skreće pažnju na važnost mentalnog zdravlja. On ruši stigmu o ljudima koji se bore sa psihičkim problemima i ukazuje na značaj podrške drugih u takvoj situaciji. Iako se bavi aktuelnom tematikom, ovaj film uspeva da zaobiđe klišee i gledaoca navodi na promišljanje položaja ljudi da psihičkim problemima, te smatram da je vredan gledanja.