Oleg

Teodora Tulović

Image result for oleg film

Naziv: Oleg / Godina produkcije: 2019 / Trajanje: 108’ / Zemlje producije: Litvanija, Letonija, Belgija, Francuska / Režija: Juris Kursietis / Scenario: Liga Celma – Kursiete, Juris Kursietis, Kaspars Odins / Direktor fotografije: Bogumil Gostrejow / Kostimografija: Inese Kalva / Montaža: Matyas Veres / Gluma: Valentin Novopolskij, Dawid Ogrodnik, Ana Prochniak, Adam Szyskowski, Guna Zarina

Drugo filmsko ostvarenje letonskog reditelja Juries-a Kursietis-a bazirano na istinitoj priči bavi se socijalanom tematikom sa psihološkog aspekta, tj. posledičnim uticajem kapitalističkog sistema na pojedinca u borbi za sopstvenu egzistenciju. Oslikavanjem relativno poznate društvene slike, Oleg (Valentin Novopolski) je Letonac koji postaje žrtva radne eksploatacije od strane poljskog kriminalca Andreja (Dawid Ogrodnik).  

Stavljanje akcenta na loše promišljene odluke protagoniste, te na osobine naivnosti, lakomislenosti i dobroćudnosti kojima se glavni akter vodi, rezultuje stvaranjem slike o propadanju njegove individualnosti što, naravno, doprinosi finansijskoj dobiti i sadističkoj satisfakciji drugog pojedinca (Andreja). Oleg se polako zatvara u sopstveni svet koji ga sve više emotivno steže.

Kroz čitav film provlači se osećaj uznemirenost i napetosti, a trenuci Olegovog preispitivanja sopstvenih odluka stilski su dopunjeni krupnim kadrovima iz ruke koji odišu klaustrofobičnom, nokturalnom atmosferom. Dominantni zagasiti valeri boja pozadine i kostima odgovaraju postignutom efektu. Odluka reditelja da se film snimi bez dublova uzrokuje neposrednost; posledica ovakvog vizuelnog prikaza jeste poistovećivanje gledaoca sa prikazanom životnom situacijom i njegovom realizacijom visokog stepena realističnosti radnje. Sa takvom pretpostavkom, ovaj film je indirektno dokumentarnog karaktera.

Paradoks Olega jeste centralni toponim Brisela, sedišta Evropske unije, propagatora jednakosti i borbe za ljudska prava, gde Oleg odlazi zbog dobijenog posla u mesari zajedno sa drugima imigrantima sličnog porekla. Nakon nezgode na poslu, on svesno svoje poverenje poklanja zajednici ekonomskih migranata predvođenim Andrejem, ali njegova iluzija da mu ovi ljudi žele dobro ubrzo se raspada. U ovakvim okolnostima, čovek se ne može mnogo razlikovati od zveri; neobuzdana netrpeljivost postavlja izmučenog glavnog lika u nezavidan položaj roba da bi bila ostvarena početna. Ovakva vrsta socijalnog realizma nadovezuje se na postojeće stanje u svetu, u kom traganje za neophodnim poslom jednu osobu može odvesti u ruke lažnog Mesije. 

Uvodna sekvenca filma je zasnovana na biblijskom motivu žrtvenog jangnjeta sa kojim se protagonista poistovećuje. Dati deskriptivni motiv u fragmentima se prožima kroz čitav narativ jer je potraga za bogom i potreba za nadom okosnica Olegovog unutrašnjeg sveta, pre svega kroz metaforične prizore glavnog junaka pod vodom, praćene njegovim unutrašnjim monolozima. Upečatljiva je i scena u katedrali, gde su Olegov pogled, kao i fokus same kamere, usmereni  ka centralnom panelu Gentskog oltara braće Van Eyck – motivu žrtvenog jagnjeta – implicirajući još jednom njegovu ulogu u izvrnutoj hijerarhiji. Pomenuti i drugi sakralni simboli (krštenje, ikona, molitva) nalaze se u kontrastnom odnosu sa svakodnevicom. Za glavnog junaka, hrišćanstvo stoji naspram mraka društvenog poretka i može biti putokaz ka otkrovenju, razrešenju problema i spoznaji svetlosti.

Prstenasta kompozicija koja se temelji na hrišćanskim motivima, a koja počinje od šume uvijene u belo, kulminira scenom krštenja u snegu i pri tom postupku stavlja mračne filmske elemente u drugi plan. Međutim, da bi se došlo do spokojstva, preporod je jedino moguć kroz bol i patnju. 

Gledajući film Oleg čini se da je kroz svoj stil reditelj sličnu patnju namenio publici koja, poput protagoniste, prolazi kroz vrtlog emocija. Iako je sama priča dobro poznata, Juris Kursietis teži ka uspostavljanju dubljeg traga unutar gledalaca sa namerom da ih osvesti i navede na pažljivije razmišljanje o budućim koracima u njihovim životima, kao i životima bližnjih, što je i uspeo ostavljajući trag koji je ovenčan nagradom Zlatni toranj za najbolju režiju na 26. Palićkom filmskom festivalu.