Zarobljeno vreme

Moja Bulatović

Režija: Milan Nikodijević / Trajanje: 104’ / Produkcija: Srbija, 2017

Milan Nikodijević je reditelj, scenarista i producent dokumentarnih fimova “Zabranjeni bez zabrane” i “Mica i okolne priče”. Objavljivao je članke u velikom broju dnevnih i nedeljnih listova u književnoj periodici Jugoslavije, bio je direktor Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj banji i urednik festivalske edicije Simpozijum. Na filmu “Zarobljeno vreme” radio je tri godine. Iz filma je nastala serija “Rokopisac” od pet jednočasovnih epizoda, koja još uvek nije emitovana.

Film “Zarobljeno vreme” govori o Petru Peci Popoviću, jednom od najboljih poznavalaca i promotera rokenrola u bivšoj Jugoslaviji, i njegovim sećanjima na dane rokenrola u Jugoslaviji. Ovaj film nije istorija jugoslovenskog rokenrola već je zasnovan na njegovim sećanjima na slavne dane rokenrola u toj zemlji. Zajedno sa njim krećemo na put po emocionalnom zavičaju bivše Jugoslavije u potrazi za odgovorom na pitanje: „Da li je raspad Jugoslavije učinio rokenrol manje bitnim?“.

Na tom putu srećemo jugoslovenske muzičare o kojima je Peca pisao i čije je karijere pratio, poput Gorana Bregovića, Žike Jelića, Vlatka Stefanovskog, Kornelija Kovača i mnogih drugih, koji nam dočaravaju duh vremena rokenrola. Za vreme snimanja ovog filma Peca je intervjuisao 75 najzančajnijih rokenrol stvaralaca, producenata i rok kritičara bivše Jugoslavije, od kojih je 38 intervjua ušlo u film. Kroz intervjue saznajemo da su svi intervjuisani akteri družiljubivo nastrojeni prema Peci i obrnuto. Rado se prisećaju vremena provedenih zajedno i svojih dana slave.

Montaža i režija ostavljaju utisak tzv. kućnog filma, što u nekim slučajevima uspeva da prenese sentiment razgovora izmedju Pece i intervjuisanog sagovornika, dok u drugim otežava praćenje radnje. Pošto je radio bio jedno od glavnih komunikacionih sredstva izmedju muzičara i publike, kad se radnja u filmu prenosi iz jednog grada u drugi na starinskom radiju se prikazuje menjanje stanica, što gledaocima prenosi duh tog vremena.

Odgovor na postavljeno pitanje u filmu ne dobijamo u potpunosti zato što cilj ovog filma nije analiza vremena rokenrola u Jugoslaviji, već budjenje lepih sećanja Pece i intervjuisanih aktera, u čemu “Zarobljeno vreme uspeva. Film uspeva da dočara sliku vremena i komunicira sa publikom prenoseći atmosferu, toplinu i emocije koje je rockenrol ostavio na aktere filma. Svi Pecini sagovornici u ovom filmu iskazuju veliku nostalgiju prema lepim vremenima rokenrola, Jugoslaviji i osećanju zajedništva. Jedino jedan od članova grupe Bijelo dugme, Zoran Redžić, kaže da nema sećanja na srećne dane, nego samo na rat. Možda je upravo rat uništio rokenrol jer je uništio zajedništvo koje ga je stvaralo?

Posle rata nestalo je zajedništvo što je dovelo do toga da se popularnost rokenrola značajno smanjila. Gledajući ovaj film publika oseća da su akteri u ovom filmu uživali u zajedništvu koji su im donosili Jugoslavija i rokenrol i da su snažno verovali da učestvuju u velikoj ideji koja može da promeni svet.