Posle zore

Anđelija Mijić

Režija: Nicolas Graux / Internacionalni naziv: After dawn / Trajanje : 26’ / Produkcija: Belgija, 2017

Treći film belgijskog reditelja Nicolasa Graux-a je dvadesetčetvorominutna drama koja je prožeta intimnošću. U filmu postoje dva karaktera oko kojih se vrti priča, a priča počinje u kući glavnog lika kada on saznaje da mu je bivši dečko došao u posetu. On se ponaša hladno i bez ikakvih emocija prema njemu, daje mu novac da se vrati kući, sramoti se mišljenja drugih ljudi i teško mu ide za rukom da bude emotivan. Živi dosadan život, zbog posla nema slobodnog vremena i depresivan je. Njegov bivši dečko daje sve od sebe da opet budu zajedno kao pre, ostvaruje odnos sa njim ali na kraju ostaje razočaran i slomljen. 

Skoro ceo film je snimljen u krupnom planu. Boje su veoma mračne i hladne, svetlo je uvek prigušeno i likovi su uvek u senci. Film je zbog tog kolorita i svetla dramatičan i melanholičan i zato možemo više da se povežemo sa likom i njegovim problemima. Kadrovi su dugački i kamera se ne pomera, takođe ima i dosta kadrova zgrada čija mi namena nije potpuno jasna. 

Zbog odlične glume film je uspeo da bude vrlo realističan i prikaže svakodnevne probleme LGBT populacije. Na kraju poslednje scene priča ostaje nedovršena jer nam film ne daje jasnu indikaciju šta se desilo posle njihovog seksualnog odnosa i ostavlja prostor za naša mišljenja i ideje.