Mogu sam

Mihajlo Matković

Režija: Nikola Polić / Trajanje: 17’ / Produkcija: Srbija, 2018

“Mogu sam”, domaći film Nikole Polića, prikazuje nam svakodnevnicu jednog mladića u  21. veku i postavlja veoma bitno pitanje: da li jedan muškarac danas treba (i sme) da zatraži pomoć ili je ipak sposoban da sve uradi sam.

Ono što prvo možemo uočiti je odnos glavnog junaka prema drugim likovima – plitak, što dolazi iz njegovog nezadovoljstva životom i nemoći da nešto promeni. Njegova majka se, primera radi, pojavljuje samo u vidu glasa preko telefona, i s obzirom na to da je  ne vidimo, ovo doprinosi osećaju njegovog distanciranja od nje. Jedan drugi lik u filmu, njegov drugar iz osnovne, služi kao savršen kontrast u odnosu na glavnog junaka; nažalost čest u stvarnom životu – trud i rad se neretko ne isplate, „život nije fer“. U filmu se pojavljuju i beogradski protesti, ali ovaj motiv služi samo kao još jedan primer njegove nezainteresovanosti da nešto promeni.

Kadrovi su snimani tako da izgledaju melanholično – dugi su (što usporava radnju), sve je mračno (što doprinosi nelagodnosti filma), glavni junak je obično u centru scene – znamo da je akcenat na njemu; a u odnosu na druge stvari vidimo ga kako se i sam oseća, nemoćan i mali.

Poslednja scena, gde glavni junak doživljava katarzu i prihvata svoju nemoć, takođe pokazuje i nama (publici) koliko smo nemoćni da mu pomognemo (pretežno jer je kamera fiksirana i imamo osećaj da gledamo bespomoćnog čoveka iz daljine), ali i navodi nas da sebi postavimo ono gorepomenuto pitanje.