KM73

Ivana Kovačević

“Km 73” (2015), trajanje -15 minuta, režija-Radu Ghelbereu; scenario – Radu Ghelbereu, producent-Vladimir Dembinski, Daniel Michalos, direktor fotografije-Mihai Marius Apopei, montaža-Ricardo Saraiva, glumci-Ion Sapdaru, Valentin Popescu, zemlja porekla-UK, Rumunija, produkcija- London Film School, Popski Film.

Blago onom ko se nije našao u ulozi dva vrana gavrana, ili ti onog koji mora da prenese loše vesti: baš o toj agoniji i nelagodnosti koju osećaju i izveštavalac i primalac, pri procesu traženja pravih reči, govori film “Km73”.

Dva prijatelja koji se nalaze u automobilu kreću se ka policijskoj stanici – sinu jednog od njih desila se saobraćajna nesreća, drugi pak poseduje informacije o događaju, ali okleva da govori sa drugom, dok strašna istina ne bude jasna i bez mnogo reči. Od početka filma ulazimo u atmosferu nelagodnosti, a prvi nagoveštaj da se dešava nešto stresno je zbunjeno lice jednog od prijatelja (imena im ne znamo) koji kupuje cigarete i upaljač, a očigledno ne puši. Razgovor u kolima nas polako uvodi u situaciju, izveštavalac zadržava izbezumljen i bolan izraz lica, kao sa početka filma, a njegov suvozač, otac sina koji je doživeo nesreću, dolazi iz stanja u kom je verovao da se ništa strašno nije dogodilo do sasvim suprotnog saznanja.

Film obiluje dugim tišinama između dijaloga, što nabija tenziju i dovodi nas u stanje stalnog iščekivanja. “Km73” odlikuju statična kamera i realistično snimljene scene u kojima nema muzike. Jedino što se čuje su zvuk motora i prenaglašen zvuk automobila koji prolaze putem – taj snažan zvuk prekida tišinu, ali je nikako ne olakšava. U nekoliko navrata, pri stajanju, prikazani su pejzaži ravnice koji samo dopunjuju osećaj beskonačnog puta, beskonačne agonije. Film se završava u istoj atmosferi u kojoj je i počeo, nema olakšanja niti razrešenja, a kao i glavnim junacima, ostaje nam samo težina u grudima.