Golgota

Ivana Kovačević

“Golgota” (2016), trajanje: 28’; režija – Ulla Sofia Heikkilä; scenario – Ulla Sofia Heikkilä; producent – Marja Pihlaja; direktor fotografije – Hannu Käki; montaža – Juuso Lavonen; kostim – Roosa Marttiini; scenograf – Nanna Hirvonen; glumci: Nuua Kosminen (Inari), Irina Pulkka (Minna), Janne Reinikainen (Elias); zemlja porekla-Finska; produkcija – Aalto University School of Arts, Design and Architecture, ELO Film School.

“Golgota” je porodična drama u kojoj Inari, ćerka srednjeklasnog porodičnog para, oca dramaturga i majke glumice, dan pred proslavu Prvog maja u molitvi traži od Boga da njena porodica provede praznik u miru, da svi budu zadovoljni i da se lepo provedu, naročito otac. Zauzvrat, ona obećava da ove godine neće uzeti prvomajski balon, međutim slavlje počinje, otac svojom egocentričnošću uspeva da pokvari zabavu i rastera goste, a Inari se nalazi besna i razočarana – tako izgleda dan jedne disfunkcionalne porodice, čiji je prikaz glavna tema ovog filma.

Radnja teče linearno, film karakterišu intenzivne boje, sa po potrebi dinamičnim kadrovima, sami predmeti nose dosta simbolike filma, gluma je uverljiva, ali ne postoji ništa upadljivo u metodi snimanja. Odnosi u ovoj porodici dobro su nam predočeni – sa ocem koji je zaokupiran svojim potrebama njegova jedanaestogodisnja priča o njegovoj drami, njegova žena pokušava da organizuje smislenu zabavu, odlazi sa decom u kupovinu, održava dobru atmosferu tokom, dok on krivi nju za to što nije kupila balon Inari, iako ga devojčica nije želela, ili jer je navodno uništila predstavu koju su deca priredila na zabavi. Možemo zamisliti da se sličan scenario svakog dana iznova ponavlja. Iz njegovog egocentričnog sveta nemoguće mu je uvideti da je uzrok mnogih problema u porodici – on kupuje Inari balon, ne razmišljajući o njenim potrebama, već postaje mrzovoljan na zabavi kada sazna da se sličnom temom za dramu koju je pisao već neko bavio, odlazi i pušta da njegovo lično nezadovoljstvo utiče na sve goste. Otac čak sebi dopušta da im zatraži da odu kući.

Sam naziv filma je vrlo simboličan, dok se i tokom celog trajanja pojavljuju hrišćanski motivi uz crkvenu muziku. Mala Inari kao da prolazi kroz golgotu: ona se žrtvuje odričući se balona, ništa ne ide po planu, čak dobija i balon sa kosturskom lobanjom, što dodatno simbolizuje ovo mučeništvo. Tokom dana ona svakog minuta nailazi na sve veća razočaranja, što kulminira kada oca polije čašom soka tokom svađe nakon zabave, i sa osećajem izneverenosti, ona uništava i lomi predmete od religijske važnosti. Inari svoj bes prethodno usmerava ka svojoj mlađoj sestri, do trenutka kada je čaša besa prolivena na pravog krivca. Majka bezuspešno pokušava da sve održi u redu, ali i pri kraju izgovara ključnu rečenicu: „Naš se ceo svet vrti oko tebe“.

Film se završava narednim jutrom, ništa se nije promenilo, svanuće još mnoga jutra, žrtve se žrtvuju dok ne odbiju da budu žrtve. Film je snimljen pedantno i, obučen u hrišćansku simboliku, on govori o problemima jedne porodice i dečijem odnosu prema njima. Ukoliko je to sve što je ovaj film želeo, to je učinjeno solidno.