Ajvar

Katarina Blažić

Režija: Ana Marija Rossi / Scenario: Ana Marija Rossi, Maja Todorović / Uloge: Nataša Ninković, Sergej Trifunović, Vesna Čipčić, Gordan Kičić, Aleksandra Janković / Produkcija: Srbija, Crna Gora / Godina: 2019.

“Ajvar” je priča o dvoje sredovečnih ljudi koje zajedno još jedino drže navika, rutina i uspomene. Uz to, oni ne pripadaju nigde u potpunosti: domovinu koju su napustili posećuju kao gosti, a u svom novom domu su i dalje su stranci. Kao bračni par bez dece, Vida (Nataša Ninković) i Bane (Sergej Trifunović) žive u Švedskoj gde dobro zarađuju, imaju lep stan, psa za kog su vezani. Međutim, jasan nedostatak zadovoljstva ogleda se u izbledeloj strasti i međusobnoj netrpeljivosti supružnika koja je nastajala u godinama bez promena. Za vreme uskršnjih praznika oni odlaze u posetu porodici u Srbiju, kada Vida potvrđuje svoju sumnje i saznaje da Bane u Beogradu ima ljubavnicu.

Hladnoj atmosferi u tuđini, kao i hladnoći između samih likova, znatno doprinose scenografija i zvuk. Minimalistički uređene, prostrane i moderne prostorije u stanu ovog para podvlače prazninu i manjak ljubavi među njima. Oštri šumovi i odsustvo muzike još jedan su dokaz te praznine. Takođe, zahvaljujući dobro promišljenom mizanscenu, itekako je uočljiva međusobna nepristupačnost dvoje ljudi, kao i težnja da se ona prikrije pred drugima. Naime, kada su sami, Vidu i Baneta retko ćemo videti blizu jedno drugome, dok će pred priateljima i porodicom sedeti prisno. Ovo je posebno uočljivo u sceni u restoranu sa porodičnim prijateljima (Gordan Kičić, Aleksandra Janković) u kojoj, smešeći se, dvosmislenim dijalozima vode ironičnu igru sreće. Naposletku, neuspešno zavaravaju druge i ne uspevaju Nedostatak komunikacije pokušavaju da prikriju svakodnevnim, besciljnim razgovorima, čime samo prividno rešavaju tišinu – poslednji signal bračne disfunkcionalnosti. 

Nataša Ninković svojom izvedbom dočarava Vidinu ravnodušnost, te nedostatak volje i optimizma, dok se Bane zavarava jedinom preostalom euforijom koju pronalazi u svojoj mnogo mlađoj ljubavnici. Naspram njih, naizgled, stoji Vidina majka Sneža (Vesna Čipčić) – starija žena sa više energije i života nego njih dvoje zajedno. Međutim, njena vitalnost ne dolazi prirodno, već je sredstvo kojim se nasilno bori protiv svakodnevnice i samoće. Njeno unutrašnje stanje i život u uspomenama naglašeni su pronicljivom scenografijom: salonski stan prepun je detalja i glomaznog nameštaja, dok ona iz ruku ne ispušta urnu sa pepelom davno preminulog supruga. Jedina harmonija nudi kroz prizor neusiljene i tople porodične atmosferi Banetove rodbine iz Užica – brižni majka majka i otac, bezazlene prepirke braće i gomila dece, okupljeni za jednim stolom, jesu balans i merilo sreće. Ovde se nameće i zaključak da su upravo dece ta koja nedostaju u Banetovom i Vidinom životu. 

Nakon kratkog prazničnog zaborava na probleme, njih dvoje svesni su da se vraćaju svom praznom, tihom stanu, poslu i besciljnim navikama. Kao suvenir nose samo tegle ajvara, brižljivo upakovane, kao podsetnik, kao indentitet, nešto značajno, lično i toplo.”Kad sam počinjala da radim ovaj film, jedino što sam znala je da će se zvati ‘Ajvar’ i da se neće prevoditi, jer ajvar se ne prevodi. Ajvar se prenosi. Ajvar prave bake i mame, pakuje se u tegle, one se umotavaju u novine i džempere, stavljaju u kofere i prenose preko granice. Ajvar je simbol rastanka sa zemljom” – reči su rediteljke Ane Marije Rossi na ovogodišnjem Festivalu evropskog filma Palić, gde je njen dugometražni prvenac doživeo svetsku premijeru.

Desetominutnim aplauzom, na preplavljenoj Letnjoj pozornici Palićkog filmskog festivala, ispraćen je potresan film koji predočava itekako poznate probleme nesnađene generacije, odrasle u sistemu brojnih mogućnosti i sazrele tokom raspada tog sistema: otići ili ostati, pristati na prosečan brak ili strah od samoće, odustati ili početi ispočetka.

Međunarodni žiri, poput publike, nije ostao ravnodušan, te je film nagrađen Specijalnim priznanjem. “Ajvar” će se od septembra naći na redovnom bioskopskom repertoaru pa će tada, pred još širim auditorijumom, dobiti i konačnu kritiku.